stare fotografije

,,21. maja velika bujica odnosi u Beloj Palanci 17 ljudskih života.Provala oblaka nad Suvom planinom pretvorila je Koritničku reku u masu mulja,kamenja i granja,koja je velikom brzinom protutnjala Palankom.Doboš je oglasio opasnost od bujice,no ljudi se nisu nadali tako velikoj vodi.''











,,karta'' za put u proslost na stranici: http://scc.digital.nb.rs/collection/politika

Moze li da se ove slike nadju u vecem formatu, jer osim naslova ne moze se nista drugo procitati? Nisam uspeo ni da razaznam godinu 1928 ili 1938 ili nesto trece. Pomozi mi da nadjem ova izdanja.

sve podatke imas u prethodnom postu, ali evo opet, malo preciznije: http://scc.digital.nb.rs/document/P-2484-1939
a evo i nekog pirotskog sokolca, mozda je nekome rodjak...

[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]

cesma ispred stare osnovne skole



i djaci pre jednog veka

БЕЛА ПАЛАНКА. Ђенералштабна карта из 1894. г.
by Bratislav Braca Petrovic

Major Dragisa Jevtic na vencanju Selene i kapetana Ace Jankovica Kralja 1943. u Beloj Palanci

Svetislav i Ruza Zlatanovic
Sveta i njegov otac Simeon (poreklom iz Gornje Koritnice) imali su bakalnicu na mestu gde je sada Bacina prodavnica auto-delova, a pored toga imali su i bacije u M. Kurilo, crepanu kod zeleznicke stanice...

pripadnici JNA na Plocama 1981.

iz arhive NATIONAL GEOGRAPHIC STOCK, bela palanka je inace bila poznata pre sto godina narocito po grncarima

druga slika je mozda iz bele palanke, pise da je locirana negde izmedju pirota i nisa...

i danas prolazi isto onoliko vozova nasom prugom kao i tada...

НАРОДНЕ НОВИНЕ
субота, 16. јул 2007

ГЕОГРАФ ДР ЈОВАН ЋИРИЋ О МАЛО ПОЗНАТИМ СТВАРИМА

ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ Aleksinac-Niš-Bela Palanka

Цариградски друм је једна од најважнијих саобраћајница на Балканском полуострву која је спајала Београд са Истанбулом. Њена претеча је римски Војнички Пут (Via Militaris), а пре овога још старија преантичка кретања која су се одвијала овим правцем.

О овим за ширу јавност мало познатим чињеницама разговарамо са др Јованом Ћирићем, географом који управо припрема за штампу књигу "Топологија Ниша".

Према истраживањима Михајла Костића и Олге Зиројевић Цариградски друм у оквирима нишког краја водио је у почетку (пошав од Алексинца) на дербенџијско село Бујмир, затим на Добрујевац, Катун и дербенџијско село Дражевац. Потом се настављао на Трнаву, Топоницу, Трупале, Вртиште и Медошевац, да би са северозападне стране улазио у тврђавски део Ниша. Постојао је и паралелни путни правац који се држао обода алексиначке котлине (преко Мозгова, Бована и Катуна) и који се користио за време поводњи и изливања Јужне Мораве - објашњава др Ћирић.

ВОЈНИЧКИ ПУТ

Из тврђавског дела Ниша, премошћујући Нишаву код данашњих Стамболских врата и од данашњег Трга ослобођења, Цариградски друм је скретао на исток и настављао трасом данашње Вождове улице, затим приближно трасом нишкобањског пута до Прве Кутине, где се рачвао у два правца.

Римска траса (Via Militaris) водила је на исток долином Куновичке реке а затим преко Плоче. Она је, иначе, била најприроднија и најкраћа, али је у византијско-словенској епохи била у приличној мери запуштена и занемарена, па су трговачки каравани и изасланства, у једном низу векова, после пропасти римске државе и пре доласка Турака у ове крајеве, користили трасу преко Прве Кутине (онда Бање Кутине), па преко Радикине Баре, Копривнице, Јагличја, преко Преслапа (Змијиних ливада) испод Мосора, Вете, Топонице, Шпаја и Вргудинца у правцу данашње Беле Паланке, каже др Ћирић и наставља:

Старом античком трасом пролазили су само већи војни одреди или путници и каравани који су били обезбеђени већом оружаном пратњом.

ДРУГА ТРАСА

Другу варијанту трасе Турци су, по свему судећи, открили поткрај петнаестог или почетком шеснаестог века и она је водила преко Бање, Јелашнице, Студене, а затим преко Банцарева, Глоговца, Поповог хана, Шпаја и Вргудинца ка данашњој Белој Паланци. Прелаз преко Куновице (Плоче) поред тога што је био тегобан због шума и планинског карактера земљишта, био је опасан и због хајдучије. На тој основи поједина села на том путу добила су дербенџијски статус а Јелашница још и улачки статус (обавезу да чува поштанске коње).

Поново враћање на античку трасу преко Плоче успоставио је Митадпаша 1862. године. Ова траса
уз делимичне исправке, коришћена је у деветнаестом и двадесетом веку, све до 1964. године, кад је траса Цариградског друма, као "нишавска магистрала" уведена у Сићевачку клисуру. На основу пројеката који су направљени крајем двадесетог века, нови вишеколовозни аутопут требао би поново да се врати на Плочу додаје др Ћирић.

Као што је речено, на појединим опаснијим деоницама нека села су имала задатак да чувају пролазе (дербенде), понегде су грађена мала утврђења (паланке), понегде на погодним местима, као у Нишу, каравансараји у којима су путници могли одседати, у понеким селима и местима као у Јелашници, Нишу, Медошевцу, Вртишту и Трнави могли су се мењати коњи или обављати трговина, итд. Једна од природних препрека на путу биле су шуме (њих су Турци уклањали) или су били хајдуци (који се у литератури помињу махом као "разбојници").

По тој основи, поједина села су добијала дербенџијски статус (обавезу да чувају опасне пролазе), или обавезу да секу дрвеће покрај пута. Обавезу поправке и одржавања Цариградског друма имала су села (која су ту обавезу обављала траљаво), или мајстори и радници за време војничких похода (који су то обављали квалитетније) каже др Ћирић.

Руководећи се религиозним и практичним потребама Турци су, где је било погодно или неопходно, подизали поред друма чесме , или су градили бунаре. На путу су се за саобраћај користили волови, коњи, кола, понекад кочије, па и камиле. Поред волова и коња, коришћени су биволи и муле а као јахаћа животиња и магарац. Цариградски друм су за своје потребе користили путници, трговци, војни одреди, татари и улаци (курири, весници, поштари), страна и турска изасланства, државне и верске мисије, ходочасници, аџеми и оглани (сакупљачи хришћанске деце и наплатиоци пореза), трговци робљем, преносиоци роба и новца, итд.

Остаци Цариградског друма крајем двадесетог века могу се ту и тамо распознати приликом археолошких радова или случајно. Али, података о њему има и у топонимији, у доста оскудној литератури, у легендама, па и у научним истраживањима тврди нишки географ.

КОНАЦИ

Конаци на Цариградском друму од Софије до Београда, за време владавине Турака, били су распоређени на удаљености од једног дана хода. У попису коначишта из 1595/96. године на релацији од Софије до Београда била су записана следећа коначишта у часовима хода: од Софије до Сливнице 5 сати, до Цариброда 6 сати, до Пирота 5 сати, до Беле Паланке 5 сати, до Ниша 8 сати, до Алексинца 6 сати, до Ражња 3 сата, до Параћина 6 сати, до Јагодине 4 сата, до Баточине 6 сати, до Смедеревске Паланке 6 сати, до Колара 5 сати, до Гроцке 4 сата и до Београда 4 сата. Укупно 73 сата.

http://istorijanisa.wikidot.com/cari...-isao-vozdovom

za tragace za zlatom...



Бела Паланка
МУСА-ПАШИНА ПАЛАНКА. — Непрецизни и понекад противречни подаци путописаца унели су забуну око имена и историје овог места, нарочито у турском периоду. Сасвим је сигурно да данашња Бела Паланка лежи на римским темељима и да је ту била античка Remesiana, пo Tabula Peutingeriana 24 миље удаљена од Ниша. Што се тиче средњег века, такође је готово сигурно да је ту постојала варош Извор. „И ту има једна варош која лежи у подножју планине и која је била сва разорена и зове се Исмук (Извор)“, бележи Бертрандон де ла Брокијер. J. Т. Цвијић допушта могућност да је на овом месту можда било средњовековно Мокро, мада није немогуће да је римско насеље у средњем веку сасвим напуштено и да је средњовековно Мокро било на месту данашњег села Мокра, 5 km југоисточно од Беле Паланке. Извор се, као конак, помиње и 1521. и 1566. године. У попису из прве или друге деценије XVI века село Извор има 23 куће, 6 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.351 акчи. Нешто касније, број кућа се повећава на 29, од тога 8 на баштини, и 6 неожењених, приход износи 3.047 акчи. Пораст броја становника у овом селу наставља се и даље: четрдесетих година попис затиче овде 35 кућа, од којих су 17 биле на баштини, 7 неожењених и 2 удовице, приход износи 3.366 акчи. Број становника највећи је седамдесетих година: 38 нефера, 23 куће, 15 неожењених, 1 удовица, 8 баштина, приход износи 1.530 акчи. Пред крај XVI века, међутим, у Извору је било само 25 кућа и 17 неожењених, приход је износио 1.500 акчи.
Године 1638/39. Турци су на овом месту, ради боље заштите пута, подигли паланку која је, по своме градитељу, прозвана Муса-пашином Паланком; касније се назива и Мустафа-пашина Паланка. Најисцрпнија обавештења о градњи ове паланке оставио је турски географ Хаџи Калфа. Само што он погрешно тврди да је паланка подигнута у Куру Чесми. Исто тако погрешно је и мишљење Ст. Новаковића да би то место требало тражити негде око Ражња. Енглески путописац П. Манди помиње на овом месту паланку већ 1620. године, а анонимни пратилац барона де Корманена, који је прошао овуда годину дана касније, назива је Мехмед-пашином Паланком. Вероватно је ова паланка претходила Муса-пашиној, јер и Хаџи Калфа каже да је кадији из Јеркеја (Ђурђево) било наређено „да изнова сагради паланку у Куру Чесми“. По истом аутору, ова паланка је била дуга 200, а широка 120 рифова, зидови су били три рифа дебели, a 14 високи заједно са темељима. Имала је 18 округлих кула и свака унаоколо хватала 20 рифова и у висину 20. Кула на улазу била је риф виша од осталих, тако да је било свега 39 рифова зида и за сваки риф је „ухваћен рачун да ће стајати 70 аспри“.
Муса-паша је ту саградио и један велики хан, који је порушен 1688. године. Француз Кикле је описује као врло лепу паланку поред Нишаве са зидовима од камена, креча и малтера и четири куле оивичене мазгалама. Евлија Челебија бележи да је град четвороугаоног облика, a oпceг му износи осам стотина корака. Посада тврђаве имала је 150 војника и градског заповедника; иначе, ту су се још налазили: складиште муниције, џамија, житни магацин и војна музика. По мишљењу писца француског дневника из 1696. године, Муса-пашина Паланка спадала је у недовољно и слабо одржавана утврђења. Насеље је било ограђено кренелираним зидинама и имало је осам кула у облику голубарника. Али те зидине биле су такве да би, по мишљењу писца, могле да заштите оних стотинак кућа у паланци једино од лопова који се ту понекад јављају у великим групама.
У турским изворима ова се паланка редовно зове Муса-пашина Паланка; дубровачки извори XVII века зову је Пашина Паланка или само Паланка.
(ПОШТАНСКЕ ПРИЧЕ http://arh-gavrilo.blogspot.com/ ПРИЧЕ ИЗ 19. ВЕКА http://arhgavrilo02.blogspot.com/ ГАВРИЛО http://arhgavrilo3.blogspot.com/)

sicevacka klisura u vreme izgradnje auto-puta

decje odmaraliste divljana

[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]
turisticka ponuda na cak osam jezika
[img][/img][img][/img][img][/img]

[img][/img]

sicevacka centrala