Boli glava od kamere na potiljku

JEDAN NJUJORŠKI PROFESOR POREKLOM iz Iraka dospeo je prošle jeseni na naslovne strane (pa i u MikroVesti) kad mu je na potiljak ugrađen metalni implant na koji je postavio kameru i započeo nesvakidašnji jednogodišnji projekat „Treće oko“ (The 3rd I).

Kamera je bila podešena da svakih 60 sekundi napravi jedan snimak koji se USB vezom prenosi u računar što ga nosi sa sobom, a odatle bežičnom vezom šalje na internet, postavlja na mrežnu lokaciju projekta i prikazuje na ekranima u novootvorem muzeju umetnosti u Dohi, glavnom gradu Katara. Nažalost, posle svega par meseci profesor Vafa Bilal je prinuđen da skine kameru, jer njegovo telo odbacuje ugrađeni nosač od titanijuma.

Sudeći prema jednom objavljenom izveštaju, nosač koji mu je u jednom salonu za tetovažu u Los Anđelesu ugradio neki tamošnji “umetnik za telesne modifikacije”, ima tri stubića od kojih je svaki povezan s metalnom bazom umetnutom između kože i kosti glave na njegovom potiljku. Međutim, ovaj sklop se ne ponaša kao što je planirano. Uprkos antibioticima i tretmanu sa steroidima, Bilalovo telo ga je odbacilo i izazivalo mu neprekidan bol.

Prošlog petka ovaj profesor na fakultetu umetnosti Tiš njujorškog univerziteta (NYU Tisch School of the Arts) morao je na operaciju kojom mu je jedan od tri stubića uklonjen, dok su preostala dva ostavljena nedirnuta.

Bilal kaže da će uprkos svemu nastaviti svoj projekat i nada se da će kad ozdravi na preostala dva nosača staviti lakšu kameru sa prigodno izmenjenim postoljem za pričvršćivanje. Do tada će kameru nositi vezanu kanapom za vrat tako da je i dalje uperena unazad.

Mada mu je kamera dok je bila pričvršćena na potiljak izazivala prilične glavobolje, Bilal smatra da je važno da je ponovo prikači na isto mesto, jer je cela stvar koju izvodi performans, s kojim, kako kaže, idu izdržljivost i posvećenost. „Nemam osećaj da bi nešto što ću vezati za vrat bilo na isti način posvećeno projektu kao ono što mi je montirano na glavu”.

Pažljiviji čitaoci primetiće da mrežna adresa Bilalovog projekta ima sufiks .me, što je oznaka internet domena najvišeg nivoa dodeljena Crnoj Gori (i svojevrstan dokaz da je svet mali). (M.V.)