Stare mahale Bele Palanke

Гробљанска Мала: обухвата крај испод Обданишта односно Врела. СЗ падине Великог курила, поред Кеја, сада улице Лоле Рибара и Цара Лазара. Куће су испод Старог гробља где је и црква Св. Вазнесења, саграђена 1836 године. Дограђена је __ а док је вршено сахрањивање постојала је и капела. Спасовдан су Белопаланчани прослављали у овој цркви. Низ бигрозно плато све до стрмих страна над некадашњим кућама однете у поплави 1939 године, где нису могли да се копају гробови, у два реда били су поређани славски колачи о Спасовдану, после литија, и после пресецања од стране свештеника отпочињало је народно весеље и играло се коло. Ту је сада Обданиште. Сахрањивање на овом гробљу престало је 1965? године због порозног састава земљишта и после кише воде цедиле у Врело а које је било испланирано за водоснабдевање Беле паланке и другог разлог што је већ било сво попуњено а бела паланка се убрзано ширила све већим досељавањем становништва из околних села. Формирано је Ново гробље на месту Табје, западно, на излазу из Беле Паланке према Нишу, где је у турско време било утврђење са војничком посадом. Старо гробље не само да више није имало намену гробља већ, из поменутих разлога, планирано је да се сви посмртни остаци изместе на Ново гробље. Један број грађана је преместио посмртне остатке својих најближих, неки су само изместили надгробне споменике. Већи број надгробних споменика, који нису измештени, а били су у бољем стању употребљени су за изградњу Летње позорнице изнад Врела. Остао је двадесетак надгробних споменика, већином палих и гробова. Капела је порушена, кров и пола зидова дограђени део цркве такође и старе црквице. Од пре двадесетак година верујући потомци старо белопаланчана отпочели су са обновом старе Цркве. Дозидана је и покривена, намештени су прозор и врата, имовина је враћена Црквеној општини Беле Паланке, доведена струја и вода, лепо ограђена и током целе године, око цркве парк, лепо одржава. Посла има још, и уз Божју помоћ и добротвора и прилога и помоћи локалне заједнице надамо се ускрснућу овог старог храма у коме су паланчани, још у турско време, исповедали своју православну веру, венчавали, крштавани и сахрањивани.